Kada sam imala osam godina, naš razred je organizovao razmenu božićnih poklona. Moja porodica tada nije imala mnogo sredstava za kupovinu, pa sam odlučila da poklonim nešto posebno što smo imali – staru očevu knjigu, pažljivo umotanu u poklon-papir.
Poklon sam namenila drugarici iz razreda, koja mi je zauzvrat poklonila novu Barbiku – lutku koju sam ranije samo mogla da gledam u izlogu. Kada je otvorila moj poklon i videla knjigu, bila je dirnuta.
Sutradan se pojavila njena majka, koja mi je sa osmehom pružila kesu punu poklona: Barbikin auto, Kena, i prazničnu odeću. Bila sam iznenađena i veoma srećna.
Pozvala me je i na ručak u restoran, što je za mene tada bio poseban događaj. Njena ćerka, koja je dan ranije bila razočarana, sada je bila nasmejana i postale smo bliske prijateljice.
Danas, iako živimo u različitim gradovima, ostale smo prijateljice već 16 godina.
Dobrota njene majke te godine ostavila je snažan utisak na mene i naučila me važnosti velikodušnosti i zajedništva. Svake godine tokom praznika nastojim da pomognem deci u potrebi, kao znak zahvalnosti i nastavljanja kruga dobrote.
