U svetlu najave o povećanju minimalne plate u Republici Srpskoj, građani ponovo strahuju od poskupljenja osnovnih životnih namirnica, a među njima najznačajnija je svakako i hljeb.
Uticaj povećanja minimalne plate 🍞
Pekari u RS najavili su mogućnost korekcije cena hljeba, a stručnjaci ističu da svaki rast minimalne plate ima direktan uticaj na troškove poslovanja. U sektoru pekarstva, radna snaga čini oko 35% ukupnih troškova, što jasno ukazuje na to da bi povećanje minimalca moglo dovesti do rasta cena pekarskih proizvoda.
“Ako je rast minimalca 10 posto, a učešće radne snage u cijeni hljeba oko 34, 35 posto, to će dovesti do nekog povećanja 3-4 posto, što će se negdje kretati od 5-10 feninga po jednom proizvodu,” navodi Saša Trivić, potpredsednik Unije poslodavaca RS.
Cene hljeba se ne menjaju, ali šta donosi budućnost? ⏳
Iz Udruženja mlinara i pekara regije Bijeljina ističu da su cene hljeba ostale nepromenjene od poslednjeg povećanja minimalne plate. Radenko Plemiš, predsednik ovog udruženja, smatra da je važno da se minimalna plata poveća, ali da u istom trenutku ostanu nepromenjeni iznosi poreza i doprinosa.
“Sačekaćemo da vidimo koliko će biti povećanje, pa ćemo na osnovu toga donositi odluke,” ističe Plemiš.
Uticaj na građane i njihove budžete 💵
Građani, koji svakodnevno troše od 1,80 KM do 2,40 KM na hljeb, proračunavaju koliko će nova poskupljenja uticati na njihove mesečne troškove. Posebno su pogođeni stariji sugrađani, kojima su niska primanja i rastuće cene stavljaju finansijski teret.
Kako ističu iz Pokreta potrošača, vreme je da se ponovo razmisliti o zaštiti potrošačkih prava i da se zaštite proizvodi od posebnog značaja.
“Prvo da hljeb i slični proizvodi imaju status proizvoda koji su od posebnog značaja za potrošače. Zakon o formiranju cena zahteva da nadležni organi utvrde koje su to robe i usluge od posebnog značaja,” naglašava Ostoja Kremenović iz Pokreta potrošača RS.
Zaključak
U trenutku kada bi poskupljenja mogla da postanu realnost, važno je sagledati celu situaciju iz više uglova. Kako bi se očuvala prava građana i obezbedila potrebna sigurnost u svakodnevnim troškovima, neophodan je dijalog između nadležnih organa, potrošača i proizvođača. Budućnost cena hljeba u Republici Srpskoj nije samo ekonomsko pitanje, već i pitanje socijalne pravde i pravednosti u društvu.
